ASK 19.10.2017.
Agencija za borbu protiv korupcije podnela je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Vladi inicijativu za dopune Zakona o državnim službenicima, Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Nacrta zakona o zaposlenima u javnim službama, kao i drugih zakona koji uređuju položaj zaposlenih i radno angažovanih u organima javne vlasti, u delu koji se odnosi na regulisanje sukoba interesa.
Ova inicijativa sadrži smernice za regulisanje upravljanja sukobom interesa zaposlenih i radno angažovanih u organima javne vlasti, pripremljene u skladu sa međunarodnim standardima, nastalim, pre svega, zahvaljujući radu ekspertskog tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije - Grupa država protiv korupcije, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Ujedinjenih nacija, kao i uporednim iskustvima.
Značaj regulisanja sukoba interesa za sve zaposlene i radno angažovane u javnom sektoru delimično je prepoznat prilikom donošenja strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije. Konkretno, u Akcionom planu za Poglavlje 23 ukazano je, pored ostalog, da za zaposlene u državnim organima i organizacijama ne postoje ili postoje samo parcijalne zakonske odredbe za sprečavanje sukoba interesa, te da, usled toga, nije dovoljno razvijena svest o konceptu sukoba interesa i načinima njegovog sprečavanja na svim nivoima. U tom smislu, jednom od aktivnosti u ovom akcionom planu predviđeno je da se zakonom uredi sprečavanje sukoba interesa državnih službenika.
Agencija za borbu protiv korupcije ukazuje da je prilikom regulisanja sukoba interesa neophodno posvetiti posebnu pažnju pitanjima upravljanja, nadzora i odgovornosti. U tom smislu, u svakom organu javne vlasti bi morao da postoji subjekt nadležan za odlučivanje o sukobu interesa koji će u svakom konkretnom slučaju određivati odgovarajuću meru za upravljanje pretpostavljenim i potencijalnim sukobom interesa. Zakonskim odredbama potrebno je, pored ostalog, predvideti obavezu svih radno angažovanih u organima javne vlasti u određenom zvanju i/ili sa propisanom visinom plate odnosno naknade, te angažovanih na poslovima posebno rizičnim za nastanak korupcije (na primer, vršenje kontrolnih ili nadzornih nadležnosti, dodela finansijskih sredstava i izdavanje dozvola/saglasnosti) da instituciji koja je nadležna za vršenje nadzora nad radom tih organa javne vlasti, u određenom roku nakon početka i u određenom roku nakon prestanka angažovanja, podnesu redovnu prijavu o svojim privatnim interesima, prihodima, sredstvima i obavezama. Takođe, potrebno je propisati obavezu vanredne prijave privatnih interesa, prihoda, sredstava i obaveza tokom radnog angažovanja, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz redovne prijave. S druge strane, institucija nadležna za vršenje nadzora nad radom organa javne vlasti u kojem su lica koja podnose prijave angažovana mora imati obavezu provere tih prijava, primenjujući jasno propisane kriterijume koji obuhvataju i rizik za nastanak korupcije. Dodatno, ova institucija bi trebalo da vrši redovnu spoljnu proveru i nadzor u pogledu postupanja u skladu sa pravilima o upravljanju sukobom interesa i efikasnosti njihove primene.
Agencija za borbu protiv korupcije smatra da bi se predloženim dopunama propisa doprinelo usaglašavanju zakonskih rešenja sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja sukoba interesa, kao i realizaciji ciljeva, mera i aktivnosti predviđenih strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije.