Agencija obeležava Međunarodni dan borbe protiv korupcije

ASK 10.12.2012.

Kontrola finansiranja izborne kampanje 2012. godine - Kako su stranke trošile novac?

Agencija za borbu protiv korupcije danas obeležava Međunarodni dan borbe protiv korupcije (9. decembar) i tim povodom u Palati „Srbija" organizovala je konferenciju „Kontrola finansiranja izborne kampanje 2012. godine - kako su stranke trošile novac?" u okviru Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast. Pozivajući narodne poslanike, visoke zvaničnike Vlade, članove Republičke izborne komisije, urednike i novinare, predstavnike međunarodnih organizacija i predstavnike civilnog društva Agencija još jednom ukazala na važnost zajedničke borbe protiv korupcije i transprentnog finansiranja političkih stranaka.
Doto galerija

U prvom delu konferencije učesnicima su se obratili: Tatjana Babić, v.d. direktora Agencije za borbu protiv korupcije; Jana LJubičić, generalni sekretar Narodne skupštine i Veljko Odalović, generalni sekretar Vlade; prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i Natalija Ristivojević iz Službe za kontrolu finansiranja političkih stranaka.

O tome da li je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti položio test praktične primene i kako su se stranke ponašale u novim uslovima izborne kampanje govorili su prof. Vladimir Goati i Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, kao i Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a, dok su Zlatko Minić, zamenik predsednika Odbora Agencije i Zoran Gavrilović, direktor BIRODI-ja analizirali kako je kontrola finansiranja uticala na medijsku kampanju tokom izbora. Predloge za unapređenje metodologije i mehanizama kontrole finansiranja izborne kampanje učesnicima skupa izložio je Bendžamin Alen, ekspert na Projektu za reformu pravosuđa i odgovornu vlast.

U okviru kontrole izveštaja o troškovima izborne kampanje na majskim izborima (na parlamentarnom, predsedničkom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou), u prvom koraku, Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je koji politički subjekti uopšte nisu dostavili izveštaje u skladu sa odredbama člana 29. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, odnosno koji politički subjekti su izveštaje dostavili nakon isteka zakonskog roka.

Agencija podseća da je, u skladu sa Zakonom, „politički subjekat koji učestvuje u izbornoj kampanji dužan da Agenciji podnese izveštaj o troškovima izborne kampanje, u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora". Taj izveštaj mora da sadrži podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora i odnosi se na period od dana raspisivanja izbora do dana objavljivanja konačnih rezultata izbora. Sadržinu izveštaja o troškovima izborne kampanje bliže uređuje direktor Agencije, što je i učinjeno u Pravilniku o evidencijama priloga i imovine, godišnjem finansijskom izveštaju i izveštaju o troškovima izborne kampanje političkog subjekta.

Politički subjekti su političke stranke, koalicije i grupe građana. Kod koalicija i grupa građana obaveza podnošenja finansijskog izveštaja i odgovorno lice koje to treba da učini, određuju se ugovorom koji se zaključuje pre izbora. Izveštaji se moraju podnositi pojedinačno, za svaki izborni proces (npr., za svaku opštinu u kojoj neka koalicija ima listu kandidata za odbornike).

Iako podaci koje je Agencija prikupila do sada, kao i podaci iz drugih izvora ukazuju da neki podneti izveštaji o finansiranju kampanje nisu potpuni ili da nisu popunjeni u skladu sa odredbama Pravilnika, smatrali smo da pre nego što se pokrene postupak protiv bilo kojeg političkog subjekta i odgovornih lica zbog sadržinski lošeg izveštaja, treba to učiniti protiv onih koji izveštaj nisu uopšte podneli.

Cvi politički subjekti su predali izveštaje o finansiranju predsedničke kampanje, dok tri političke stranke nisu Agenciji podnele izveštaje o kampanjama za izbor narodnih poslanika.

U 22 grada i Gradu Beogradu, situacija je sledeća:

• SNS, odnosno koalicione liste u kojima je ova partija nastupala, podnele su 3 izveštaja u roku, a 20 nakon isteka roka;

• DS, odnosno koalicione liste u kojima je ova partija nastupala, podnele su 20 izveštaja u roku i 3 nakon isteka roka;

• SPS, odnosno koalicione liste u kojima je ova partija nastupala, podnele su 14 izveštaja u roku, a 6 nakon isteka roka, dok u 3 slučaja izveštaj po formi ne odgovara zahtevima iz Pravilnika;

• DSS, odnosno koalicione liste u kojima je ova partija nastupala, podnele su 11 izveštaja u roku, 7 nakon isteka roka, nisu podnele 2 izveštaja, dok u 3 slučaja izveštaj po formi ne odgovara zahtevima iz Pravilnika;

• LDP, odnosno koalicione liste u kojima je ova partija nastupala, podnele su 2 izveštaja u roku, 18 po isteku roka, u jednom gradu nisu podnele izveštaje dok u 2 slučaja izveštaj po formi ne odgovara zahtevima iz Pravilnika;

• Koalicija URS podnela je 3 izveštaja u roku, 7 nakon isteka roka, 12 nisu podneli, a u jednom slučaju izveštaj po formi ne odgovara zahtevima iz Pravilnika;

• SRS, odnosno koalicione liste u kojima je ova partija nastupala, podnele su 21 izveštaja u roku i 2 nakon isteka roka;

• DVERI su podnele 4 izveštaja u roku i 3 nakon isteka roka 8 nisu podneli, a u 4 slučaja izveštaj po formi ne odgovara zahtevima iz Pravilnika.

Kad je reč o gradovima, od ukupno 264 izveštaja, koliko je trebalo da bude podneto Agenciji, samo 87 (ili oko 33 %) je stiglo u okviru propisanog roka, 73 (ili oko 28 %) nakon isteka roka, 79 (ili oko 30%) političkih subjekata je propustilo da podnese izveštaj, a u 25 (ili oko 9%) slučajeva podneti izveštaji ne odgovaraju zahtevima iz Pravilnika. Zakonske obaveze su većinski poštovali samo učesnici izbora u Kraljevu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, dok u svim drugim gradovima preteže broj onih koji su ili kasnili ili uopšte nisu dostavili izveštaje o finansiranju kampanje.

Prema dinamici koja je uslovljena raspoloživim resursima, Agencija će uskoro podneti mesno nadležnom beogradskom prekršajnom sudu zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv političkih stranaka i odgovornih lica u strankama, koalicijama i grupama građana koji nisu dostavili izveštaje o troškovima kampanje. Nakon toga uslediće podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i protiv odgovornih stranaka i pojedinaca koji su propustili da podnesu izveštaje na opštinskom nivou. Agencija će, takođe, inicirati prekršajne postupke i protiv onih političkih subjekata i odgovornih lica koji su kasnili sa ispunjenjem svojih obaveza, u vezi sa svim nivoima izbora.

Napominjemo da će Agencija o svim pokrenutim postupcima po osnovu nepodnošenja izveštaja o troškovima kampanje takođe obavestiti javno tužilaštvo, zbog mogućnosti da u takvim slučajevima postoji i krivična odgovornost. Naime, nepodnošenje izveštaja o troškovima kampanje (u kojem se prikazuju i izvori prihoda iz kojih su ti troškovi finansirani) može da predstavlja deo radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 38. Zakona, ili, da predstavlja jedan od dokaza da je to krivično delo izvršeno. Ukoliko neko za politički subjekt pribavi sredstva iz nelegalnih izvora (npr., besplatna usluga od javnog preduzeća), ili pribavi sredstva preko dopuštenog ograničenja (npr., prilog od domaćeg fizičkog lica u vrednosti od 10 miliona dinara), ili pribavi sredstva na nelegalan način (npr., uplata u gotovini umesto uplate na račun za finansiranje kampanje), a nakon toga politički subjekt ne podnese izveštaj o troškovima izborne kampanje, odgovorna lica u političkom subjektu na taj način prikrivaju izvore finansiranja političkog subjekta i mogu biti izvršioci, saizvršioci ili pomagači u izvršenju ovog krivičnog dela (u zavisnosti od toga da li su neposredno učestvovali u nezakonitom pribavljanju sredstava).