AСК 19.09.2013.
Aкциони план за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције који је Влада Републике Србије усвојила 25. августа доноси знатна побољшања у односу на документ из 2006. године. Међутим, Aкциони план који ће се примењивати до 2018. године био би још бољи да је Министарство правде и државне управе узело у обзир још неке препоруке Aгенције за борбу против корупције.
Један од најзначајнијих предлога на радну верзију Aкционог плана наглашава потребу да се одреди само један орган јавне власти који је одговоран за испуњавање конкретне обавезе. Тиме што је Aкционим планом више органа одређено као „одговорни субјекат" за исту активност, није могуће утврдити одговорност појединачног органа због неиспуњавања обавеза. Истовремено ово решење отежава и надзор над применом усвојене Стратегије и Aкционог плана, а за који је одговорна Aгенција за борбу против корупције.
Из досадашњег искуства показало се да у системској борби против корупције репресивни правни механизми не дају жељене резултате без развијених и свеобухватних превентивних активности као и стварања антикоруптивне културе о значају заштите јавног интереса, владавине права и правне државе. Стога је посебно важно што је новом Стратегијом и Aкционим планом уведена обавеза да сви запослени у јавном сектору, укључујући и функционере, похађају обуке о етици, интергитету и борби против корупције. Иако је Aгенција препозната као институција чија је обавеза да припреми програм и план стручног усавршавања ове врсте, за жаљење је што је пропуштена прилика да се Aкционим планом разраде и друге активности за ефикасно организовање обука великог броја полазника, као што су онлине обуке. С обзиром на то да ће се Стратегија примењивати следећих пет година, битан недостатак Aкционог плана је и то што не садржи активност која се односи на праћење спровођења плана антикорупцијске обуке.
У смислу предстојећих измена и допуна Закона о Aгенцији за борбу против корупције и рокова дефинисаних Aкционим планом Aгенција је понудила неколико конкретних предлога. Aгенција је указала да у Aкционом плану постоје различити рокови који захтевају сукцесивне измене и допуне Закона о Aгенцији и зато је препоручила да се рокови уједначе како би се у наредних пет година овај Закон мењао једном, а не више пута. Aгенција је предложила да се Влади Републике Србије поред обавезе да нацрте закона доставља Aгенцији на мишљење то чини не само у року од 10 радних дана, већ и од 20 радних дана уколико је реч о нацрту системског закона.
Такође, Aгенција је мишљења да није потребно губити време за „анализу о томе који су подаци неопходни за успостављање ефикасне контроле имовине и прихода функционера и које институције располажу тим подацима" како би се успоставила инфраструктура за сарадњу Aгенције и надлежних институција, јер она (Aгенција) тачно зна који су јој подаци потребни од којих органа.
Уколико је намера била да се новим стратешким оквиром јачају капацитети Aгенције и да се запосле најстручнији и најкомпетентнији људи, потребно је да предвиђени рок буде дужи од 15 месеци, јер није реч само о пуком попуњавању радних места, већ о бољем организационом и функционалном повезивању унутар Aгенције.