Органи јавне власти, који су у обавези да воде евиденцију о поклонима, дужни су да, најкасније до 01.03.2021. године, Aгенцији доставе евиденције поклона јавних функционера за 2020. годину.

Образац евиденције поклона подноси се у веб форми, приступањем систему преко веб линка који води до приступне странице за регистрацију и пријављивање на систем, а који се налази на интернет презентацији Aгенције у пољу WЕБ ФОРМЕ ОБРAЗAЦA хттп://www.ацас.рс/аwф/.

Упутство за подношење образаца у wеб форми налази се на линку хттп://www.ацас.рс/упутства-и-смернице/.

Након електронске пријаве, попуњавања обрасца и добијања програмски генерисане шифре потребно је да се образац у штампаној форми печатира, потпише од стране одговорног лица, и одмах, а најкасније у року од осам дана од дана добијања програмски генерисане шифре, пошаље на адресу Aгенције за спречавање корупције, улица Царице Милице 1, 11000 Београд.

Aгенција истовремено указује да је објавила статистичку анализу Каталог поклона примљених у 2019. годину, која броји 681 поклон.

У 2020. години, поклоне примљене у току 2019. године, пријавило је 40 органа. Најчешћи поклони у 2019. години су: слике, пића, књиге, сувенири, тањири, уметнине, плакете. Највише поклона пријавили су: Генерални секретаријат председника Републике (121), Народна скупштина РС (67), Министарство одбране (66), Војнообавештајна агенција (43), Влада РС (35). Реч је о институцијама које су и претходних година пријавиле највише примљених поклона, и за које се може рећи да су најажурније у погледу испуњавања ове обавезе.

Вредност поклона који су функционери примили креће се од 0,00 динара до 1.200.000,00 динара. Најскупљи поклон износио је 1.200.000,00 динара. Реч је о бакарној бисти Достојевског, делу руског вајара Григорија Викторовича Потоцког које је пријавило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Посматрајући расподелу поклона по државама, највећи број поклона у 2019. години је из Србије (204), затим следе поклони из Кине (71), Русије (39), БиХ (27), Белорусије (18), итд. У 69 случаја држава из које је поклонодавац је непозната јер орган у својој евиденцији није навео тај податак