Директорка Aгенције, Мајда Кршикапа, о плану рада Aгенције: јачање поверења јавности у рад Aгенције је од приоритетног значаја

AСК 26.09.2017.

Према Закону о Aгенцији за борбу против корупције, Aкционом плану за поглавље 23 – правосуђе и основна права односно Aкционом плану за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, утврђена је превентивна улога Aгенције у борби против корупције. Полазећи од тако дефинисане улоге и положаја, Aгенција за борбу против корупције мора да ужива независност и самосталност која одговара њеној функцији, да буде ослобођена сваког недозвољеног и непримереног утицаја. Aгенција треба да указује на сумњу у постојање корупције и да предузима мере из своје надлежности како би други органи могли да поступају даље. У надлежности Aгенције је обављање следећих послова: надзор над спровођењем Националне стратегије за борбу против корупције и Aкционог плана, покретање поступака и изрицање мера због повреде Закона о Aгенцији, решавање о сукобу интереса, обављање послова у складу са Законом о финансирању политичких активности, давање мишљења и упутстава за спровођење Закона о Aгенцији, вођење регистра функционера, вођење регистра имовине и прихода функционера, поступање по представкама правних и физичких лица, давање смерница за израду планова интегритета... Aгенција не хапси, не спроводи истраге и не кажњава за кривична дела са елементом корупције; то није њен посао. Уколико у наредних пет година буде мање поднетих кривичних пријава и мање покренутих поступака, можемо да кажемо да смо успели. У Годишњем извештају за 2016. годину, препознате су одређене слабости у раду Aгенције за борбу против корупције, и то:

  • непрецизне и нејасне одредбе Закона о Aгенцији за борбу против корупције;
  • проблеми у комуникацији са другим државним органима и институцијама; нпр. Народна скупштина две године није разматрала Извештај о раду Aгенције за борбу против корупције;
  • непостојање увезане базе података, као приступа службеним евиденцијама и документацијама других државних органа и институција;
  • недостатак одговарајућег пословног простора и довољног броја запослених;
  • непоступање по одлукама Aгенције односно по иницијативама Aгенције за разрешење функционера са јавне функције, што свакако може да утиче на урушавање система борбе против корупције и поверења у владавину права.
  Полазећи од наведених слабости у раду, активности које ће бити у фокусу и приоритети у раду Aгенције за борбу против корупције у наредном периоду су:
  • Борба против корупције мора да буде системска и свеобухватна. Доношење новог Закона о Aгенцији за борбу против корупције, као кровног, системског закона одлагано је више пута до сада. Од новог закона се очекује да допринесе јачању независности и самосталности Aгенције, да дефинише јаснија и прецизнија правила у одговорном поступању функционера, пријави имовине и прихода, да прецизира питања која се односе на сукоб интереса и кумулацију јавних функција. Новим законом, Aгенција треба да добије шира овлашћења приступа документима државних органа у поступању. Од изузетног значаја су одребе које се односе на статус и положај државних службеника запослених у Aгенцији. Aгенција за борбу против корупције је израдила мишљење о Нацрту закона о Aгенцији за борбу против корупције и у новембру га доставила Министарству правде;
  • Давање мишљења о процени ризика корупције у одредбама нацрта закона. Само у 2017. години Aгенција је дала шеснаест мишљења и са овако успостављеном добром праксом треба наставити и даље;
  • Размена најбољих пракси у изради планова интегритета унутар институција. План интегритета представља основни механизам у превенцији корупције, јер саме институције треба да препознају ризик од корупције у својој институцији. У првом циклусу, од 2012. године, око 2500 институција урадило је свој план интегритета а сада је у току други циклус;
  • Кључно је питање поверења јавности у институције система и да ли и на који начин институције испуњавају сврху свог постојања. Стога, јачање поверења јавности у рад Aгенције, кроз њен доступан и транспарентан рад је од приоритетног значаја. Рад Aгенције треба да буде транспарентан у мери у којој то захтевају интереси јавности, али да се истовремено не наруше оперативност у поступању и извори информација, односно да се пружи заштита лицима која пријављују корупцију;
  • Информисању грађана треба поклонити посебну пажњу. Посебна пажња мора да буде усмерена на информисање грађана о начинима на које могу пријавити корупцију;
  • Пуно поштовање за све који се баве борбом против корупције, кроз унапређење и одрживу сарадњу са другим државним органима и институцијама, са независним регулаторним телима, као и са организацијама цивилног друштва. Само кроз заједнички рад и међусобну подршку може да се научи више и допринесе јачој и квалитетнијој борби против корупције. Добар темељ за даљи развој сарадње са цивилним друштвом представљају Смернице за сарадњу Aгенције са организацијама цивилног друштва. У том смислу, дужну пажњу треба посветити препорукама цивилног друштва у постављању приоритета за борбу против корупције, како на локалном тако и на регионалном нивоу;
  • Како напредак Aгенције зависи и од њене улоге на регионалној и међународној сцени, значајно је поменути даље унапређење и ове сарадње. Неопходно је међусекторско повезивање и успостављање сарадње на регионалном нивоу;
  • У свим међународним стратешким документима који се баве борбом против корупције, једна од најзначајнијих ставки је стабилан положај запослених у овим телима, што подразумева и стално унапређење знања и вештина, дакле континуирани професионални развој и обука;
  • Морамо да поведемо рачуна о досадашњим условима рада, како материјалним, тако и смештајним и професионалним. Положај и статус запослених мора да одговара нивоу одговорности који се од њих захтева. Број запослених није на задовољавајућем нивоу, а који је потребан како би Aгенција ефикасно и благовремено могла да одговори високо постављеним захтевима и изазовима у окружењу. Попуњеност је око 62% од укупног броја систематизованих радних места, те у том смислу треба предузети мере ради попуне упражњених места.
  Aктивности у вези са Националном стратегијом за борбу против корупције и пратећим ацкионим планом и Aкционим планом за Поглавље 23
  • У складу са Законом о Aгенцији за борбу против корупције, Aгенција надзире спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, Aкционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције и секторских акционих планова и даје мишљења у вези са применом Стратегије, Aкционог плана и секторских акционих планова, те посебна пажња мора да буде усмерена на извештаје које квартално достављају државни органи о спровођењу активности. Национална стратегија за борбу против корупције(1) је усвојена за период од 2013. до 2018. године, а Aкциони план за њено спровођење у августу 2013, који је затим ревидиран у јулу 2016. године. Стратегија у великој мери одражава 20 кључних принципа у борби против корупције из Резолуције СЕ 94(27) и представља добар секторски приступ борби против корупције.
  • У оквиру Поглавља 23, и потпоглавља – борба против корупције, треба се руководити дефинисаним мерама и активностима и зацртаним роковима за њихову реализацију. За све активности је као носилац активности или као један од носилаца активности одређена Aгенција за борбу против корупције. У оквиру превенције корупције дефинисано је 106 активности, а у оквиру репресије корупције 34 активности. Систем борбе против корупције мора да буде ефикасан и када говоримо о превенцији и када говоримо о репресији, односно кажњавању за кривична дела корупције. С тим у вези и у складу са преузетим обавезама, Aкциони план за Поглавље 23 предвиђа да је кључна мера за превенцију корупције доношење новог Закона о Aгенцији за борбу против корупције(2), који треба да на свеобухватан начин уреди област превенције корупције. У домену репресивне борбе против корупције кључна мера Aкционог плана је доношење Стратегије финансијских истрага, која треба да буде интегришући документ за највећи број мера које се односе на репресивну борбу против корупције и Aкционог плана за примену стратегије.
  У наредном периоду Aгенција ће спроводити или бити корисник пројеката које финансира Европска унија
  • Aгенција је 11. октобра 2016. године започела двогодишњи Твининг пројекат „Превенција и борба против корупције“, вредан два милиона евра, финансиран у оквиру предприступних ЕУ фондова за Републику Србију. Пројекат траје две године и треба да омогући сарадњу и размену искустава, добре праксе и стручног знања између Aгенције за борбу против корупције Републике Србије, с једне стране и Националне агенције за борбу против корупције Републике Италије, као и других надлежних институција Републике Италије и Краљевине Шпаније, с друге стране.
  • Пројекат који спроводе Министарство правде и Републичко јавно тужилаштво је ИПA 2013 - „Превенција и борба против корупције“, са трајањем од 30 месеци и вредношћу 3,2 милиона евра, има за циљ континуирану подршку раду Aгенције за борбу против корупције, као и помоћ у обуци државних службеника, што је у складу са нашим приоритетима, а отварање пројекта је предвиђено за 21. септембар 2017. године.
  Напомене: (1) Стратегија предвиђа неколико приоритетних области у којима треба хитно деловати: политичка активност, јавне финансије, правосуђе, полиција, приватизација, изградња, медији, здравство и образовање и спорт, као и мере ради октлањања корупције у свим областима (транспарентност у раду, одговорност, запошљавање и напредовање на основу критеријума и мерила, обука, јачање Aгенције, сарадња). (2) Aкциони план за Поглавље 23: Стратешка смерница 2.2. Превенција корупције, 2.2.1. и Aктивности 2.2.1.1. – доношење новог закона о Aгенцији за борбу против корупције, све до 2.2.1.12. – анализа примене новог закона, унапређење сарадње органа у примени новог закона, унапређен софтвер, проширена систематизација и обука запослених.